Agroekološki uslovi za gajenje lesnika u Srbiji
Temperatura
Niske temperature vazduha izazivaju smrzavanje jednogodišnjih izdanaka na -30 °C, vegetativnih pupoljaka na -25 °C, neotvorenih muških i ženskih cvetova na -18 do -16 °C, otvorenih muških i ženskih cvetova na -7 do -10 °C i pupoljaka lišća u početku vegetacije na -3 do -5 °C.
Voda
Leska zahteva dovoljno vlage u zemljištu cele godine. Zadovoljavajuće su količine padavina u čitavoj godini 800 – 1 200 mm, od toga u vegetaciji (april i septembar) barem 350 – 400 mm, odnosno za razdoblje april – jul ukupno 280 mm.
Zemljište
Leska podnosi nešto lošija zemljišta i na njima donosi umanjen rod (na kojima, inače, neke druge voćne vrste ne bi rodile), ali sorte leske koje imaju visoki genetski potencijal rodnosti mogu roditi samo na dobrom zemljištu i uz optimalnu negu. Dobra zemljišta za lesku umereno su vlažna, osrednje duboka, povoljne strukture, humusna i pH vrednosti 5,0 do 8,0. Dobro podnosi karbonatna, ilovačasta i skeletna zemljišta. Uspešno se gaji na položajima za gajenje vinove loze.
Izbor položaja za podizanje zasada
Dobri položaji za lesku su oni s nadmorskom visinom iznad 140 m i s odgovarajućim reljefom, iako gajene sorte leske mogu rasti i na većim visinama, čak do 1 500 m nadmorske visine. Kao i granične nadmorske visine u našem su klimatu od 140 do 600 m.
Priprema zemljišta za sadnju
Priprema zemljišta za plantažu i intenzivno gajenje leske obavlja se temeljno, kao i za druge intenzivne voćne vrste. Ravnanju i dubokom oranju zemljišta prethodi analiza hemijskog sastava zemljišta. Ako zemljište nema dovoljno osnovnih hraniva (fosfora i kalijuma) i ako je prekiselo, ono se može popraviti dodavanjem potrebnih količina mineralnih đubriva prema preporukama stručnjaka nakon obavljene hemijske analize. Po celom zemljištu poravnane površine rasipa se mineralno đubrivo, koje će pak dubokim oranjem (dubina oko 40 cm) biti ravnomerno uneseno u zemljište. Za jesenju sadnju leske duboko se oranje obavlja tokom leta (letnje vrućine i povremene kiše pospešuju mrvljenje grudvi zemljišta), a za proletnju se sadnju (koja nije preporučljiva) duboka obrada može obavljati od leta sve do zime ako to dopušta vlažnost zemljišta (niske temperature, smrzavanjem i odmrzavanjem zemljišta izazivaju njegovo rastresanje).
Izbor sadnog materijala
Saditi se smeju samo prvoklasne sadnice i sorte koje se mogu međusobno oprašiti. Budući da leska cveta zimi, oprašuje se vetrom i vrlo dugo cveta, a radi sigurnije oplodnje u zasade se sade najmanje tri kompatibilne sorte.
Izbor podloga
Zemlje vodeće u gajenju leske gaje je na vlastitom korenu i podižu takve zasade.
Izbor sorata
U našim proizvodnim uslovima preporučuju se proverene kombinacije sorata: Istarski dugi, Rimski i Halski. Sorte Tonda gentile delle lange, Tonda gentile romana, Tonda di giffoni i dr. preporučuju se za južna područja sa većim prosečnim temperaturama.
Izbor uzgojnog oblika
U proizvodnji leske danas se primenjuju uzgojni oblici žbunolika vaza (bez debla) kao i vaza i piramida (uzgojni oblici s deblom visine 30 – 70 cm). Najčešće upotrebljivani uzgojni oblik je žbunolika vaza. Oblikuje se najčešće u prvim godinama, s četiri osnovne primarne grane na kojima se oblikuju sekundarne skeletne grane, oko 50 cm jedna od druge. Time su zadovoljeni uslovi rasta, oblikovanja i pomlađivanja žbuna, kao i diferenciranja rodnih pupoljaka, uz najpovoljniju osvetljenost unutrašnjosti i oboda žbuna.
Vreme i tehnika sadnje
Bez obzira koje se sorte odaberu, uvek treba biti paran broj redova jedne sorte, posebno ako se kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju u različito vreme. Razmak sadnje treba uskladiti s više činilaca – zemljištem, bujnošću sorte, osobinama stabla, konfiguracijom terena. Stablašice se gaje na manjem razmaku (obično 4 x 3 m). Na nagnutim terenima razmak je manji. Kod sadnje treba paziti da se ne posadi preduboko jer tako posađena sadnica ne raste i do tri godine.
Održavanje zasada
Tokom gajenja leske obavlja se međuredna obrada zemljišta, okopavanje sadnica prve i druge godine, kao i primena zemljišnih herbicida. Posle šeste godine, u područjima u kojima ima dovoljno kiše u letnjim mesecima, preporučje se formiranje zatravljene površine u međurednim prostorima, njeno redovno i odgovarajuće đubrenje. Od mera nege vrlo je važna rezidba kojom se direktno utiče na oblik i produkivnost. Bolje osvjetljene grančice leske donose dva do tri puta veći rod od onih u senci.
Đubrenje
Ako je posle hemijske analize zemljišta obavljeno meliorativno đubrenje zemljišta, pa je zemljište najpovoljnije obezbeđeno fosforom i kalijumom, prve četiri godine leska se đubri samo azotom i to u rano proleće pre vegetacije, oko žbunova (nešto šire od oboda krošnje) s 0,5 kg prve godine, 0,6 kg druge godine, 0,8 kg treće godine i 1 kg mineralnog đubriva KAN 27 % četvrte godine. Od četvrte do osme godine zasad leske đubri se mineralnim kompleksnim NPK đubrivima i KAN-om po celoj površini zasada. Kompleksni NPK rasipa se tokom jeseni. Takvim đubrenjem trebalo bi dodati oko 20 kg/ha fosfora i 150 kg kalijuma/ha. U proleće se po celoj površini voćnjaka rasipa oko 100 kg azota odnosno 350 kg/ha KAN-a. Od osme godine i dalje leska se đubri po istom načelu kao posle četvrte godine, s tim da se za 35 % povećavaju količine pojedinih hraniva.
Berba
Berba lešnika obavlja se od kraja jula do početka oktobra, zavisno od osobina sorte i područja gajenja. Plodovi su zreli kada promene boju i kada lako ispadaju iz omotača. Sasvim zreli plodovi su žutosmeđe boje. Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, a jezgre su smežurane i žilave. U nekim slučajevima berba može biti otežana jer ne sazrevaju svi plodovi istovremeno, a kod nekih sorata plodovi se teško oslobađaju iz omotača. Prilikom berbe plodovi imaju oko 30 – 35 % vode, pa se suše na temperaturi do 40 °C dok se postotak vode ne spusti do uobičajenih 10 %.