Podizanje malinjaka

Sadnja Maline

Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenja sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredjenju s prolećnom sadnjom. Sadnice maline moraju biti garantovano zdrave i sortno čiste, dobro sazrele i sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Pre sadnje maline treba izbaciti sve oštećene i suve korenove,prekratiti preostale na 10-15 cm, a neposredno pred sadnju koren potopiti u rastvor vode,stajnjaka, i fungicida. Na ovaj način se značajno pospešujeprijem sadnica. Sadnju je najbolje obaviti po oblačnom vremenu u umereno vlažno zemljište. Ručna sadnja maline može da se vrši u iskopane jame ili u otvorene brazde pri čemu se vodi računa da izdanak bude par centimetara dublje posađen nego što je bio u matičnjaku. Oko izdanka se postepeno nagrće rastresita zemlja a zatim se ona sabije.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeli se sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Za 1ha treba oko 3700 sadnica maline. Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Razmak sadnje izmedju redova 2,3-3,3 m

Priprema izdanaka Maline Za Sadnju

Sadnice maline ( izdanci)  se najbolje primaju ako se posade odmah posle vađenja. To često nije moguće pa je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnjačama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehančkih oštećenja. Ako izdanci duže vreme provedu u transportu, treba žile odmah pri prispeću potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi.

Za sađenje se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila. Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje.

Pre sađenja žile se skrate na ¼ i potope u razređenu kašastu smešu od vode i jednakuh delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje  nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Sistemi gajenja maline

Malina se može gajiti u obliku različitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Najčešće se primenjuju sledeći sistemi gajenja:

SISTEM ŽBUNA SA KVADRATNIM RASTOJANJEM

Razmak sadnje 1,5 × 1,5 m do 2,5 × 2,5 m što zavisi u našim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata mašine za obradu. Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ređe 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju može se vršiti obrada u dva pravca. Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici površine. Ovaj sistem gajenja može se koristiti na ravnim površinama i površinama sa blagim nagibom.

SISTEM ŽBUNA SA PRAVOUGAONIM RASOJANJEM

Rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m. Ovde se takođe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ređe više. Prvih godina moguća je unakrsna obrada dok kasnije može se obrađivati samo međuredno rastojanje. Pri pravougaonom rastojanju prinosi su nešto veći u odnosu na kvadratni sistem.

SISTEM PANTLJIKE

Kod ovog sistema rastojanje između redova se kreće 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U praksi se sreću sistem širokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.

SISTEM ŽIVE OGRADE

Razmak sađenja je 2,5-3m izmedu redova i 0,25-0,5m u redu. Gajenjem maline po sistemu žive ograde postižu se dobri rezultati, utrošak radne snage je mali, zaštita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan a ređe po dva izdanka. Širina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada oko njih a osunčavanje izdanaka je dobro.

Naslon Za Malinu

Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to sprečilo postavljaju se nasloni. Kod sistema žbunova koristi se kolje 200 × 5 cm, a kod pantljike i žive ograde 200 × 10 cm. Između stubova postavlja se pocnikovana žica 2-3 mm.

Direci (stubovi) mogu biti od drveta (hrast, bagrem), gvožda ili  betona. Drvene stubove treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku čorbu ili premazati masnom bojom. Gvožde se zaštićuje od korozije osnovnom i masnom bojom. Direci se pobijaju u zemlju na 7-9m jedan od drugog.

Pojedini navode da je bolje stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lakše nego kada maline porastu.

V-ŠPALIR

Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 – 80 cm, a drugi na visini 160 – 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmedu žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba,dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

VERTIKALNI NASLON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 – 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 × 12 × 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. Uprvom slučaju postavlja se poprečna letva širine 60 – 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 – 60 cm pričvršćuje se na približno ⅓ do ½ visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

SORTE MALINE